• Газеты, часопісы і г.д.
  • Беларускі габелен. Белорусский гобелен. Tapestry in Belarus.

    Беларускі габелен. Белорусский гобелен. Tapestry in Belarus.


    Выдавец: Беларусь
    Памер: 163с.
    Мінск 2015
    132.12 МБ
    кая, В. Крывашэева, Г. Лукіна, Л. Пятруль, Н. Пілюзіна, Н. Сухаверхава, а таксама жывапісец, народны мастак СССР М. Савіцкі (у сааўтарстве з заслужаным дзеячам мастацтваў БССР А. Кішчанкам), манументалісты — лаўрэат Дзяржаўнай прэміі Рэспублікі Беларусь 3. Літвінава, У. Ткачоў, В. Даўгала, Г. Жарын, В. Немцоў, А. Яскін і інш.
    Асновы манументальнага габелена, прызначанага для афармлення грамадскіх інтэр’ераў, былі закладзены А. Кішчанкам. Трэба сказаць, што іх прынцыпы і мова не змяняюцца на працягу дзесяцігоддзяў. Захоўваюцца традыцыйная прамавутольная форма габелена; яскрава выражаная малюнкавая аснова; лёгка распазнавальны сюжэт; відавочная выяўленчасць мовы, якая спалучаецца з дэкаратыўнымі элементам!; у ім пераважаюць фігуратыўнасць, выключная гладкасць ткацтва.
    Манументальны габелен, як і іншыя віды манументальнага мастацтва, непарыўна звязаны са стылем, зместам і прызначэннем інтэр’ера. У ім найменш магчымы пластычныя эксперыменты, але захоўваюцца моцныя традыцыі, і таму не заўсёды атрымліваецца з упэўненасцю адрозніць манументальны га­белен 1970-х ад габелена 2000-х гг. Трэба сказаць, што з вялікага калектыву стваральнікаў ману­ментальнага габелена двое былі ўзнагароджаны Дзяржаўнай прэміяй (В. Маркавец-Бартлава і Н. Пілюзіна за габелены ў інтэр’еры Палаца Рэспублікі).
    Гісторыкі мастацтва (у прыватнасці, Д. Трызна) лічаць першым прафесійным савецкім габеленам твор аўтарскага ка­лектыву ў складзе А. Кішчанкі, А. Бельцюковай, Г. Гаркуно-
    и др. Над этими гобеленами в разные годы работали худож­ники текстиля В. МарковецБартлова, Л. Густова, О. Гри­дина, Г. Кривоблоцкая, В. Кри­вошеева, А. Лукина, Л. Петруль, Н. Пилюзина, Н. Суховерхова, а также живописец, народный художник СССР М. Савицкий (в соавторстве с заслуженным деятелем искусств БССР А. Кищенко), монументалисты — лау­реат Государственной премии Республики Беларусь 3. Литви­нова, В. Ткачев, В. Довгало, Г. Жарин, В. Немцов, А. Яскин и др.
    Основы монументального го­белена, предназначенного для оформления общественных ин­терьеров, были заложены А. Кищенко. Надо сказать, что их принципы и язык не меняются на протяжении десятилетий. Со­храняются традиционная прямо­угольная форма гобелена; ярко выраженная рисуночная основа; легко прочитываемый сюжет; очевидная изобразительность языка, сочетающаяся с декора­тивными элементами; в них пре­обладают фигуративность, абсо­лютная гладкость ткачества.
    Монументальный гобелен, как и другие виды монумен­тального искусства, неразрывно связан со стилем, содержанием и назначением интерьера. В нем наименее возможны пластиче­ские эксперименты, но сильны традиции, и поэтому не всегда получается с уверенностью от­личить монументальный гобе­лен 1970-х от гобелена 2000-х гг. Надо сказать, что из большого коллектива создателей монумен­тального гобелена двое были удостоены Государственной пре­мии Республики Беларусь (В. Марковец-Бартлова и Н. Пи­люзина за гобелены в интерьере Дворца Республики).
    Историки искусства (в част­ности, Д. Тризна) считают nep-
    Art historians (D. Trizna, in particular) consider the work of authors A. Kischenko, A. Bel­tyukova, G. Gorkunov “Person Who Learns the World” (1971) being the first piece of tapestry art in Soviet Belarus. This tapestry combines an old ideology and new touches of the plastic language: convention, generalization and decorativeness in space solutions, depiction of multi-temporal subjects in different scales, bold cuts of perspective, etc. Thus, the work was done not after the laws of easel painting but as a piece of specific decorative art.
    However, tapestry themes did not practically reach out from the list of themes common for painting, graphics and sculpture. In particular, easel painting plots smoothly flowed into tapestry as, for instance, the Great Patriotic War theme but in a new philosophical interpretation. Like in easel art, decorative art sharply replaced a detailed narration of partisan and army life and creation of an artistic document of time (the 1950s mid 1960s) with an attempt to understand war, life and death, and victory as abstract categories. For example, the tapestry “Legend about Partisans” by A. Kischenko and A. Beltyukova neutralized the sense of time and place and created an illusion of eternity by its flatness and verticality.
    The times have changed and with them have changed the image, role and language of tapestry. Its multi-variant diversity and abundance of forms made tapestry an artistic magnet already in the last century (especially, in its last third). Painters, graphic and monumental artists, representatives of various types of plastic arts finally turned to it. In the late 1970s, monumental artists V. Tkachev, V. Nemtsov, A. Yaskin
    ва «Чалавек, які пазнае свет» (1971). Гэтую працу вызначаюць як кропку адліку, пачатак эры сучаснага беларускага га­белена. Тут побач са старой ідэялогіяй гучаць новыя ноты пластычнай мовы: умоўнасць, абагуленасць і дэкаратыўнасць у вырашэнні прасторы, рознамаштабнасць адлюстравання розначасавых сюжэтаў, смелыя перспектыўныя скарачэнні і г.д. Такім чынам, твор выкананы не па законах станковага жывапісу, а па спецыфічных прынцыпах дэкаратыўнага мастацтва.
    Аднак тэматыка габеле­на практычна не выходзіла за межы тэм, агульных для жывапісу, графікі і скульптуры. У прыватнасці, сюжэты станко­вага жывапісу плаўна перацякалі ў габелен. Гэта перш за ўсё тэма Вялікай Айчыннай вайны, прычым у новай філасофскай інтэрпрэтацыі. Як у станко­вым, так і ў дэкаратыўным мастацтве падрабязны пераказ падзей партызанскага і армейскага жыцця, стварэнне мастацкага дакумента часу (1950-я — сярэдзіна 1960-х гг.) рэзка змяняліся спробай асэнсавання вайны, жыцця і смерці, перамогі як катэгорый. Напрыклад, габелен «Легенда аб беларускіх партызанах» А. Кішчанкі і А. Бельцюковай з яго плоскаснасцю і сценапіснасцю «здымаў» адчуванне часу і месца і ствараў ілюзію вечнасці.
    Змяніўся час, змяніліся і воблік, роля і мова габелена. Яго разнастайнасць, шматварыянтнасць, багацце спосабаў формаўтварэння зрабілі габелен яшчэ ў мінулым стагоддзі (асабліва ў апошняй яго трэці) мастацкім творчым магнітам. I ўжо жывапісцы, графікі, манументалісты, прадстаўнікі роз­ных відаў пластычных мастацтваў пацягнуліся да яго. У канцы
    вым профессиональным совет­ским гобеленом произведение авторского коллектива в составе А. Кищенко, А. Бельтюковой, Г. Горкунова «Человек, позна­ющий мир» (1971). Эту работу определяют как точку отсчета, начало эры современного бело­русского гобелена. Здесь наря­ду со старой идеологией звучат новые ноты пластического язы­ка: условность, обобщенность и декоративность в решении про­странства, разномасштабность изображения разновременных сюжетов, смелые перспективные сокращения и т.д. Таким обра­зом, произведение выполнено не по законам станковой живописи, а по специфическим принципам декоративного искусства.
    Однако тематика гобелена практически не выходила из круга тем, общих для живописи, графики и скульптуры. В частно­сти, сюжеты станковой живопи­си плавно перетекали в гобелен. Это прежде всего тема Великой Отечественной войны, причем в новой философской интер­претации. Как в станковом, так и в декоративном искусстве под­робный пересказ событий пар­тизанской и армейской жизни, создание художественного доку­мента времени ( 1950-е — сере­дина 1960-х гг.) резко сменились попыткой осмысления войны, жизни и смерти, победы как ка­тегорий. Например, гобелен «Ле­генда о белорусских партизанах» А. Кищенко и А. Бельтюковой с его плоскостностью и стенописностью «снимал» ощущение времени и места и создавал ил­люзию вечности.
    Поменялись времена, из­менились облик, роль и язык гобелена. Его многообразие, многовариантность, богатство способов формообразования сделали гобелен еще в про­шлом веке (особенно в по-
    and others were making a shot at Belarusian tapestry. Certainly, they did not go far from the Renaissance masters and created only paintings on cardboard while specially trained weavers worked at tapestries. However, it was their choice to see their paintings woven, not an arbitrary use of great artists’ works by manufactories. Quite often, those works were created long before tapestries.
    Young artists of the 1970s already saw the world and their art in a different way. Even in smooth weaving, more personal, lyrical, detached and meditative source feels in full of poetry landscape compositions.... Such are works of A. Yuzeeva-Shablovskaya and unusually light and poetic lan­dscapes by A. Solokhina who as an artist and teacher left behind a school of masters of Belarusian landscape tapestry. Consistently over the years, V. Krivosheeva is developing the genre of still life in tapestry combining generalization with the air of tangibility of objects. A broad colour palette and elements of the depth characteristic to paintings are traced in the works of these artists. O. Gridina creates subtle patterns of black, white and pearl compositions with a large tone range. Her works sometimes give an impression of etching. L. Skripnichenko boldly intro­duces relief to tapestry and uses from time to time the once popu­lar macrame technique. L. Puteiko turns to weaving with large gaps or pauses intensifying the illusion of volume in her own fashion. She also enriches her tapestries with relief and loose sisal threads. N. Pilyuzina was the first in modern Belarusian tapestry to work at the portrait genre mixing figure orientation, similarity with a model, a high
    следней его трети) художест­венным творческим магнитом. И уже живописцы, графики, монументалисты, представите­ли разных видов пластических искусств потянулись к нему. В конце 1970-х гг. в белорусском гобелене попробовали себя живо­писцы-монументалисты В. Тка­чев, В. Немцов, А. Яскин и др. Разумеется, они не ушли дальше классиков Ренессанса и создава­ли только живописное решение для картона, ткали же специаль­но обученные ткачихи. Но это был их собственный выбор и же­лание увидеть свою живопись вытканной, а не произвольное ис­пользование мануфактурой про­изведений великих художников, которые подчас были созданы намного раньше, чем гобелен.