Беларускія песні і гімны

Беларускія песні і гімны

Выдавец: Віктар Хурсік
Памер: 380с.
Мінск 2012
63.84 МБ
Proklet bio izdajica Svoje domovine!
Болгарский
Хей, славяни, все още живе Духът на нашите предци. Докато сърцето за народа бие На техните следовници.
Живе, живе духът славянски Ще живее с векове.
Не ни плашат ни бездните адски, Нито огнените гръмове.
Нека сега и над нас
Със буря всичко да се разнесе. Скала се пука, дъбът се цепи, Земята нек се разтресе.
Ние стоим твърдо като крепост. Проклет да е предателят На своето отечество!
Словенский
Hej, Slovani, nasa rec Slovanska zivo klije, Dokler nase verno srce Za nas narod bije.
Zivi, zivi, duh slovanski, Bodi ziv na veke, Grom in peklo, prazne vase Proti nam so steke.
Naj tedaj nad nami Strasna burja se le znese, Skala poka, dob se lomi, Zemlja naj se strese. Bratje, mi stojimo trdno Kakor zidi grada, Crna zemlja naj pogrezne Tega, kdor odpada.
Словенский
(доюгославская версия) Hej, Slovani, nasa rec Slovanska zivo klije, Dokler nase verno srce Za nas narod bije. Zivi, zivi, duh slovanski, Bodi ziv na veke!
Grom in peklo, prazne vase, Proti nam so steke.
Bog pa gromo-vladni nam Podal je dar jezika, Da pa nihce na tern svetu, Nic nam ne podtika, Bo naj kolikor Ijudi, tolikanj Certov na sveti, Bog je z nami, kdor prot’ nam, Ce Belin podreti.
Naj tedaj nad nami Strasna burja naj se znese, Skala poka, dob se lomi, Zemlja naj se trese. Bratje! Mi stojimo trdno, Kakor zidi grada;
Crna zemlja naj pogrezne Tega, kdor odpada!
Русский
(версия, принятая при СССР) Гей, славяне, гей, славяне! Будет вам свобода, Если только ваше сердце Бьётся для народа.
Гром и ад! Что ваша злоба, Что все ваши ковы, Коли жив наш дух славянский! Коль мы в бой готовы!
Дал нам Бог язык особый — Враг то разумеет: Языка у нас вовеки Вырвать не посмеет.
Пусть нечистой силы будет Более сторицей!
Бог за нас и нас покроет Мощною десницей.
Пусть играет ветер, буря, С неба грозы сводит, Треснет дуб, земля под ними Ходенём заходит!
Устоим одни мы крепко, Что градские стены, Проклят будь, кто в это время Мыслит про измены!
Русский
Гей, славяне, наше слово Песней звонкой льётся, И не смолкнет, пока сердце За народ свой бьётся.
Дух Славянский жив на веки, В нас он не угаснет, Беснованье силы вражьей Против нас напрасно.
Наше слово дал нам Бог, На то Его воля!
Кто заставит нашу песню Смолкнуть в чистом поле? Против нас хоть весь мир, что нам! Восставай задорно.
С нами Бог наш, кто не с нами — Тот умрёт позорно.
Сербский (кириллица) Xej, Словени, jonrre живи Дух наших дедова, Док за народ срце 6nje Н>ихових синова.
Живи, живи дух словенски Живебе веков’ма
Залуд прети понор пакла, Залуд ватра грома.
Нек' се сада и над нама Буром све разнесе Стена пуца, дуб се лама, Земл>а нек’ се тресе. Ми ctoJhmo nocTOjaHO Кано клисурине, Проклет био изда]ица Cßoje домовине!
Хорватский
(партизанская версия) Oj Slaveni, zemlja tutnji s Volge do Triglava;
istim glasom huce Visla, Jadran, Timok, Sava.
Zivi, zivi duh slavenski, zivjet ces vjekovma; zalud ponor prijeti pakla, zalud vatra groma!
Gromko klice drug nam Staljin iz ruskih nizina, odzivlje se drug mu Tito s bosanskih planina: Mi stojimo postojano kano klisurine, proklet bio izdajica svoje domovine!
Za slobodu na braniku uvijek ёето biti, nase zemlje nece nikad dusman pokoriti. Makar na nas navalile cijelog svijeta cete, mi smo slozni, tko prot nama, s njime hajd pod pete!
Черногорский
Xej, Словени, )оште живи Дух наших д]едова.
Док за народ срце би]е Нэихових синова.
Живи, живи дух словенски Жив]еЬе віеков’ма.
Залуд при}ети понор пакла Залуд ватра грома.
Нек се сада и над нама Буром све разнесе.
Сти)ена пуца, дуб се лама, Земла нек се тресе, Ми CTojHMO посто)ано Кано клисурине.
Проклет био изда^ица Сво)е домовине!
Словацкий
Hej, Sloväci, este nasa Slovenskä rec zije, Dokial’ nase verne srdce Za näs närod bije.
Zije, zije, duch slovensky, Bude zit' na veky, Hrom a peklo, märne vase Proti näm su vzteky!
I nechze sa aj nad nami Hroznä büra vznesie, Skala pukä, dub sa läme A zem nech sa trasie; My stojlme stale pevne, Ako müry hradne Ciema zem pohlti toho, Kto odstupi zradne! Jazyka dar sveril näm Boh, Boh näs hromovlädny, Nesmie näm ho teda vyrvat’ Na torn svete ziadny;
I nechze je kol'ko l'udi, ТоГко certov v svete; Boh je s nami: kto proti näm, Toho parom zmetie.
Польский
Hej Slowianie, jeszcze nasza Slowian mowa zyje, Poki nasze wierne serce Za nasz naröd bije. Zyje, zyje duch stowianski, I zyc b^dzie wiecznie, Gromy, pieklo — ziosci waszej Ujdziem my bezpiecznie! Dar jazyka zwierzyl nam Bog, Bog nasz gromowladny. Nie smie go nam tedy wyrwac Na swiecie czlek zadny. Ilu ludzi, tylu wrogow, Mozem mied na swiecie, Bog jest z nami, kto nam wrogiem, Tego Piorun zmiecie!
I niechaj si^ ponad nami Grozna burza wzniesie,
Skala p^ka, dqb siQ lamie, Ziemia niech si$ trz^sie. My stoimy stale, pewnie, Jako mury grodu.
Czama ziemio, pochtoh tego, Kto zdrajcq narodu!
Чешский
Hej Slovane, jeste nase Slovanskä rec zije, Pokud naäe verne srdce Pro näs närod bije.
Zije, zije duch slovansky, Bude zit na veky.
Hrom a peklo, marne vase, Proti näm jsou vzteky. Jazyka dar sveril näm Büh, Büh näs hromovlädny. Nesmf näm ho tedy vyrvat Na torn svete zädny.
I nechat je tolik lidi, Kolik certu v svete.
Büh je s nämi, kdo proti näm, Toho Perun smete.
I nechat’ se tez nad nämi, Hroznä boure vznese. Skäla pukä, dub se läme. Zeme at se trese!
My stojime stale pevne, Jako steny hradne.
Cernä zem pohlti toho, Kdo odstoupf zrädnö...
Македонский
Ej, Словени, жив e тука Зборот свет на родот, Штом за народ срце чука Преку син во внукот!
Жив е вечно, жив е духот Словенски во слога.
Не пё плашат адски бездни Ниту громов оган! Пустоше}ки, нека бура И над нас сё втурне. Пука даб и карпа сура, Тлото ке се урне!
Стоиме на стамен-прагот — клисури и бедем.
Проклет да е Toj што предал Родина на врагот!
Украинский
Гей, слов’яни, наше слово
Шснею лунае
I не стихне, поки серце За народ страждае.
Наше слово дав Господь нам, На те Його воля.
Хто примусить нашу пісню Змовкнути у полі?
Дух слов’янський живе вічно, В нас він не погасне.
Злоі сили біснування
Проти нас завчасне.
Проти нас хоч світ повстане, Але нам те марно.
3 нами Бог, а хто не з нами — Згине той безславно.
Белорусский
Пераклад П. Зьніча (П. Крачэўскага)
Гэй, Славяне! Яшчэ наша Славян мова льецца, Пакуль наша шчыра сэрца За народ свой б’ецца!
Жыць і жыць наш дух славянскі Будзе слаўна вечна.
Гром і пекла вашай злосьці Абнімем бэсьпечна!
Мовы нашай найдарогшай, Што здарыў Бог — кажам, Вырваць з нас ніхто на сьвеце Мусіць не дакажа, Колькі ёсьць людзей на сьвеце,— Вораг быць нам можа, Але ж з намі Бог — не страшна, Бог ix пераможа.
(Спадчына. 1993, №2. С. 34.)
Русинский*
Гий, Славляне, ищи жие Дух наших дідбв!
Кой за народ сирцё бис Йих вірных сынов!
Живи, живи, дух Славляньскый, Живи лем вікамы!
Нам нестрашны бездны адьскы, Прокляты бісамы!
Нич ся трафит кой над намы, Ся буря рознесе, Сті'на пукне, дуб ся зломит Зимля ся розтресе.
Стойиме сьме, постояны Гикой йсі скалины!
Проклят буде, уддаватиль Своей утцюзнины!
* Русинским языком пользуются русины. Это славянский народ, который теперь живёт в Воеводине (Сербия], Хорватии, на востоке Словакии, в Венгрии и в Закарпатской области Украины. По официальной версии теперь насчитывается 55 тысяч русинов, а по неофициальной в мире проживает их почти 1,5 миллиона. По вероисповедованию русины греко-католики и православные. Они являются прямыми предками Древней Руси. Их самоиндефикация (самоназвание) происходит от слова «Русь». Видным русинским учёным и литератором был Гавриил Костельник, который в XIX в. написал грамматику русинского языка. Среди других писателей следует назвать закарпатского поэта Александра Васильевича Духновича (1803-1865), а также Михала Ковача и Миколу Михала Кочиша (1928-1973). Русинам, как и курдам, неудалось создать своё национальное государство или государственное образование, но они, находясь длительное время в Австрийской империи, сумели сохранить свой национальный язык и самобытную культуру. Украинцы считают их своей этнической группой.
Дадатак 3
Ноты
Багародзіца
Музыка старабеларуская Славы народных
па. Гаспа дзі
на, Ма
ча,
па -чти
I ма-літ ву на іпу к Та-бе, А даць
лен сон
Ба га ро дзі
Бо-г ам слаўлс
У твай го
Маад
ца, Дзя ві
на Ма
Нам лас-кі пра-сі спа слапь. Кы-ры-е
Ты
ля Хрыс-ці це -ля
сы, Ча ла ве чы дум кі споўш.
нам,
быт.
бс: Ва ўсім свс-це збож-пы па
Мо лім
Бітва пад Воршай
Музыка старабеларуская
Словы народных
DAD
па над Ся лец кім та бо рам.
Паўстанцкая песьня (1863 г.)
Музыка і словы народных
Павольна
Ваяцкі марш
Мы выйдзем шчыльнымі радамі
Музыка У. Тэраўскага Словы М. Краўцова
бой за шчасьце iw ю л» наро ду слауиага смА го» Бра-
хай жы • ае ма ryiw,омелы маш	бе да • ру • Скі род-мы дух, родим дух’ Штаи-
ня	i о ■ лу бе • ла ру* и «« • хай па чу • е м бачыц» »ой, 6ач»ць той. кто
Пагоня
Музыка М. Шчаглова-Куліковіча Словы М. Багдановіча

1. Толь -
КІ Ў сэр -
цы тры -
вож -
ным
па -
3. У
бязь мер -
ну ю
даль
вы
ля -
5. Бі -
це ў сэр -
цы ІХ.
бі -
це
мя -
6. Ма -
ui	род -
на я,
ма -
ЦІ
кра -

4Q .ku	


__________________




•

	1
1	__	1

!	"	
	«
	!

чу
*
ю
за
кра
-
І
-
иу
ра
ЦІ
-
це,
а
за

ва
-
МІ.
прад
ча
-
МІ,
не
да
-
вай
-
це
чу
І
-
на,
не
ўсь
-
ці
-
шын
ца

ДЗІ -
му -
ю
жах.
успом -
нк>
ва -
МІ
га -
ды.
Вы
за
жын -
ца -
МІ
бынь
Хай
па -
гэ -
та -
Kt
боль.
Ты
пра -
Прысяга
Музыка М. Шчаглова-Куліковіча Словы Н. Арсенневай
Мерным крокам
Беларуская марсельеза
Музыка У. Тэраўскага Славы А. Міхальчыка
Марш беларускай моладзі
Музыка М. Шчаглова-Куліковіча Словы Я. Купалы
Сьцяг
Музыка традыцыйная маршоўка Словы С. Панізьніка
Маршам .	.	.
d	d	A d
Сьвет лым по лея я ня су
Магутны Божа
Музыка М. Равенскага Словы Н. Арсенневай
Дадатак 4
Вершы
Паэтаў заслужана называюць песнярамі, бо вершы, якія яны складаюць, часта становяцца песнямі. Мелодыю той або іншай песні стварае кампазітар, або музыка, або народ. У народзе мелодыя песні крышталізуецца, шліфуецца, набывае пэўную аранжыроўку. Ёсць народныя песні літаратурнага паходжання (напрыклад, «Люблю наш край»), У гэтым дадатку змяшчаем некалькі вершаў, якія па сваім змесце адпавядаюць тэме нашага зборніка. Некаторыя патрыятычныя вершы магчыма будуць песнямі, калі да іх будзе напісана адпаведная мелодыя. Дзеля таго яны і друкуюцца.